Odgovor na saopštenje pomoćnice gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine po pitanju kvaliteta vazduha od 21.12.2023. godine

КАДА ЗАГАЂЕЊЕ ЗАМАГЛИ ОЧНУ МЕМБРАНУ

Кратак осврт на саопштење помоћнице градоначелника задужене за област економског развоја и заштиту животне средине, везано за проблем (НЕ)квалитета ваздуха у Чачку (саопштење у целости ОВДЕ)

Стид ће спасити свет!

А. Тарковски

Од свих дефанзивних механизама, појединци

најчешће користе порицање или рационализацију,

како би се изборили са кривицом или стидом.

С. Фројд

У намери да смири нас, своје суграђане, помоћница градоначелника Чачка задужена за област економског развоја и заштиту животне средине, јуче се огласила саопштењем, које би требало да развеје забринутост Чачана, уместо загађеног ваздуха који су, силом природе, али не и њеном кривицом, приморани да дишу. Међутим, оно што је створено да делује амортизујуће, имало је потпуно другачији, нажалост, суморнији ефекат. У намери да скренемо пажњу градским челницима на низ произвољности изнесених у јучерашњем саопштењу, осврнућемо се на све изнесене информације и настојати да дамо свој став по тим питањима.

         Сматрајући да објављене информације о квалитету ваздуха у Чачку ,,доводе суграђане у заблуду”, ауторка своју неистину поткрепљује двосмисленом и опасном констатацијом да се ,,права слика квалитета ваздуха у Чачку добија на годишњем нивоу, а према тим подацима наш град није у категорији најзагађенијих.” Двосмисленом, јер је у питању извођење годишњег просека, пуког статистичког податка, у чију коначну вредност улазе концетрације мерене у месецима у којима нема потребе за коришћењем енергената и система који су значајни емитери загађујућих материја и који у нашем граду несумњиво имају највећи удео у загађењу, нарочито током грејне сезоне. Пластичније, уколико се на једној страни клацкалице налази кисели купус, а на другој млевено месо, заменица констатује да се клати сарма. С друге стране, опасност цитиране констатације лежи у тужној чињеници да је у претходној години концетрација ПМ10 честица (као илустративног примера) готово 80 дана бележила вредности веће од 50μg/m3, и што дисање у тим данима не познаје статистичку релативизацију, а здравствени капацитети појединаца, према свим релевантним истраживањима, у најмању руку пате. Помоћница користи синтагму ,,град није у категорији најзагађенијих”, што је истина јер се у том друштву налази и са другим српским градовима, али превиђа или не познаје недвосмислену чињеницу да дани у којима су концетрације загађујућих материја високе, не препознају демагогију и остављају трајне здравствене последице по грађане. Није у питању демагошко извртање чињеница и тражење длаке у јајету, па да се осврћемо само на семантичку употребу синтагми. Загађење постоји, катастрофално је и не треба га језички или значењски релативизовати.

         У даљем тексту обраћања јавности, помоћница издваја разлоге загађења ваздуха, међу којима истиче ,,атмосферске прилике, повећану фреквенцију саобраћаја и индивидуална ложишта.” Прво питање које се поставља јесте из којих извора произилазе ови аксиоми? Даље, индикативно је да овом приликом не функционише претходна статистичка релативизација. Наиме, опомињући да је град Чачак град са ,,највећим бројем аутомобила по глави становника”, превиђа да се емисија штетних гасова може разводнити на годишњи просек, па се поставља питање, како је могуће да та емисија нема значајнијег утицаја на загађеност у свим месецима подједнако. По моделу по ком то важи за загађење уопште. Тражење изговора у атмосферским приликама нови је патетични покушај свеопште релативизације проблема. Температурна инверзија може допринети задржавању загађења, али свакако није извор загађења. Вероватно у намери да својим суграђанима покаже да човек није дорастао сили промена у природи и да би требало само да им се повинује, помоћница заправо детиње наивно упада у глиб својих изјава, те превиђа да су атмосферске прилике константа у читавој Европи, али некако утицаја на загађење селективно имају само на подручју Србије и непосредног јој окружења. Напослетку, коначно се дотиче правог извора и индивидуалних ложишта. На подручју града таквих ложишта ,,имамо у 11.400 домаћинстава”, што се начелно поклапа са подацима до којих је дошао и Зелени талас Чачак (процењено на око 21.000 укупно у Чачку). Помоћница позива грађане да се одазову на јавни позив за суфинансирање мера енергетске санације, што је похвално. Међутим, морамо подсетити да овај процес иде јако споро, да грађани немају довољно информација о мерама, да се градске власти не труде да им програм суфинансирања приближе и олакшају. Подсетићемо да је наша иницијатива настојала да убрза ангажман града по питањима учешћа у програмима субвенција енергетске ефикасности, али да је град у првој години овог програма одбијен због непотпуне документације (ОВДЕ). Остаје нејасно, колико је до сада било субвенционисаних замена, како бисмо могли да установимо да ли ћемо тим темпом за сто или више година моћи да дишемо чистији ваздух. Наставља помоћница у додолском маниру, па се острвљује на климатске промене и призива снег, ваљда да покаже како ништа не зависи од градских власти и људи уопште.

Катастрофалном квалитету ваздуха у Чачку, саветница даје глобални контекст. Поручује да је ,,проблем квалитета ваздуха глобални проблем и наша заједничка брига”, међутим, остаје нејасно да ли је то брига човечанства, будући да је проблем глобални, или нас грађана једне локалне заједнице. Наравно да нема истине у констатацији да је у питању глобални проблем, осим ако се ширина нашег поимања света простире од Карпата до Алпа. У питању је проблем географски локализован, што је врло лако могуће проверити на мапи загађења ваздуха доступној на бројним порталима. А након географске релативизације проблема, следи салва невешто употребљених и излизаних фраза политичких комесара о томе како успостављени Елдорадо у којем живимо ствара досаду, па ми докони немамо паметнијег посла до да измишљамо непостојеће проблеме. Суштина, као и у свему реченом, заправо је потпуно супротна. У питању је жеља за имањем елементарних и насушних услова за живот, када је већ све друго потонуло у мочвару полтронства, лажи, опортунизма, демагогије и непотизма.

Као важан корак ка побољшању квалитета ваздуха, помоћница препознаје његов мониторинг. То је истина, будући да је важно препознати са чим се треба борити. Међутим, неистина је да је град Чачак сам прeпoзнао важност мониторинга квалитета ваздуха. Мониторинга не би било, постављања државне станице за праћење загађења ваздуха не би било, да 2019. године није кроз crowdfunding иницијативу набављен приватни монитор мерења загађења. Градоначелник у то време ригидно негира постојање загађења (ОВДЕ и ОВДЕ), да би тек под притиском и све већом забринутошћу Чачана била 2021. године инсталирана државна мерна станица са сензорима који препознају концетрације ПМ10 и ПМ2.5 честица у ваздуху. Подсећамо помоћницу да је захваљујући подацима управо те станице, Агенција за заштиту животне средине у Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2022. године (ОВДЕ), Чачак сместила у трећу категорију, односно у категорију прекомерно загађеног ваздуха. Ово су чињенице и помоћница би требало на њих да се осврне.

Помоћница даље наставља са изношењем непотребних података у циљу преплављивања читалаца информацијама. Наводи да су мере које град предузима мере мониторинга и информисања јавности. Подсећамо, мониторинг квалитета ваздуха јесте важан, на крају крајева и као показатељ ефикасности предузетих мера у циљу његовог побољшања. Међутим, никакве мере до сада нису предузете. Завод за јавно здравље неажурно даје информације о стању квалитета ваздуха у Чачку, неретко занемарујући законски рок за њихово објављивање и често тек након подсећања од стране активиста Зеленог таласа Чачак. Информације морају бити доступније. У неколико наврата смо захтевали од градских челника да се информације о стању квалитета ваздуха нађу на дигиталном екрану постављеном на Дом културе. Такође, поражавајуће је да ни градски челници, нити ЗЗЈЗ Чачак не дају смернице грађанима како да се понашају у тренуцима када ваздух улази у зону веома опасну за удисање.

Помоћница завршава освртом на неке конкретније мере. Похвално је што је градска власт заменила котлове на неколико локација и што они сада троше гас уместо ранијих чврстих горива. Градске челнике треба охрабрити да наставе у истом маниру, али и да пруже информације о гориву које користи РК ,,Партизанка”, Аутобуска станица Чачак, остале топлане.

Напослетку, обавештава нас помоћница да је у току усвајање Плана квалитета ваздуха за период од 2023. до 2027. године, који предвиђа некакве мере, само се не наводи које. Анализирајући утрошак буџетских средстава за 2022. годину (будући да је најновији још увек недоступан), када није било никаквих издвајања за конкретне мере, јасно је зашто остаје сумња у искреност њених навода. Пoсебно што је законски оквир налагао да се План квалитета ваздуха изради одавно, и у питању је апсурд да током прошле 2023. године он није креиран и усвојен, а помоћница је директно одговорна за овакво кашњење.

У мору паушалности и неистина које је помоћница изнела по питању катастрофе коју Чачани удишу, остаје једно питање, да ли је у питању ентропија незнања или злонамерности. Искрено верујемо да је по среди ово прво.

Удружење грађана Зелени талас Чачак