Tek kada nešto što smatramo konstantnim, stalnim, poznatim, nepromenljivim ili neprolaznim bude dovedeno u opasnost, shvatamo šta smo zapravo imali i koliko smo zapravo bogati. Kada odrastamo uz nešto tako stalno i postojano, kada smatramo da nam je to nešto uvek blizu i dostupno, neretko misli i pogled usmeravamo ka nečemu udaljenom, smatrajući ga interesantnijim i uzbudljivijim. Tek kada smo shvatili da postoji opasnost da umesto vrhova dveju planina koje dominiraju nad Čačkom gledamo u stakleni objekat, zapitali smo se kakav je, zapravo, Kablar.
Nalazeći se na samo 13 kilometara vazdušnom linijom od Čačka, sa najvišim vrhom od 889 metara, Kablar zajedno sa planinom Ovčar gradi Ovčarsko-kablarsku klisuru. Kada to dozvoljavaju vremenski uslovi, obe planine moguće je videti čak sa viših krajeva Beograda, npr. sa Avale.
Poreklo imena planine nije u potpunosti utvrđeno. Miloš Timotijeviić u jednom svom osvrtu podseća da naziv planine ima korena u staroj srpskoj srednjovekovnoj mernoj jedinici, ali postoje pokazatelji mogućeg grčkog porekla, te porekla vezanog za srednjovekovni monaški život, pa da je neko od mohana brojnih srednjovekovnih manastira klisure ovo ime doneo sa sobom. Bilo kako bilo, Kablar je danas sinonim za raskošno prirodno bogatstvo, ljubav prema planinarenju i uživanje u spektakularnom pogledu.
Zauzimajući granično područje Šumadije i Zapadnog Pomoravlja, Kablar je deo Dinarida. Zajedno sa Golijom, Čemernim, Jelicom, Ovčarom, u pitanju je venac koji se između Subjela i Divčibara susreće sa maljensko-povlenskom masom. Samu planinu čine dijabaz (mineral iz stajeg paleozojskog doba, običo gust i tamnozelen, tj. eruptivan kamen), rožnac (raznobojne, silikatne stene), krečnjak i serpentinit (metamorfna stena). U krečnjacima planine, nalaze se i otvori pećina. Najpoznatija je svakako vrelska pećina Turčinovac.
Posmatrajući planinu Kablar sa područja Ovčar Banje, samo posmatraču sklonom neudubljivanju, može se učiniti da kameniti obronci Kablara ne čuvaju izuzetno heterogen biljni i životinjski svet. Kako stenovite površine, tako i veći šumski kompleksi Kablara, dom su brojnim vrstama još uvek očuvane flore. Izuzetno je važno imati u vidu da je flora Kablara reliktnog karaktera, što znači da su u pitanju vrste koje su ostaci doba u kojem su na ovom području dominirali drugačiji uslovi života. Samo deo široke plejade izuzetnih biljnih vrsta predstavljaju: Crni grab (lat. Ostrya carpinifolia), čija visina može ići i do 24 metra; Crni jasen (lat. Fraxinus ornus), visine i do 15 metara; endemska vrsta hajdučke trave (lat. Achillea ageratifolia subsp. Serbica), jedinstveni kablarski zvončac, kojoj je pored Kablara, dom još jedino Suva planina.
Ni fauna Kablara ne zaostaje za florom. Pored šumske kornjače, barske kornjače, smuka, šarenog daždevnjaka, sivog sokola, surog orla, crne žune, šumske sove, sive čaplje, kune, jazavca, utočište na Kablaru pronalazi izuzetno ugrožena i zaštićena vrsta gmizavca – poskok. Neke od pomenutih vrsta, iako svi žitelji nisu navedeni, reprezentuje još jako mali broj jedinki, što upozorava na potrebu da se dodatno vodi računa o njihovim potrebama.
Lepote Kablara i klisure koju ova planina stvara sa Ovčarom i Moravom kao da nestaju u mimohodu svakodnevnice. Čačani, žureći na posao, vođeni svakodnevnim obavezama, u daljini povremeno ugledaju vrhove planina koje predstavljaju svojevrsno utočište, ali čija vrednost biva nepravedno skrivena podrazumevanošću i učestalošću susreta tog pogleda i njihovih vrhova. O lepoti Kablara, koja nam je nadohvat ruke, svedoči i jedan odlomak putopisa, koji predstavlja samo drugačiju formu jednog veštog slikarskog pogleda iz 1932. godine: ,, … Čačak je mirisao na sveže maline i lokomotive. Jurimo uz mutnu Moravu između Kablara i Ovčara. Penjemo se, s naporom, uz golu, glomaznu planinu. Evo nas najzad na samom vrhu među pticama i oblacima, između dva vetra, u visokoj travi i cveću koje leluja. Letimo nad crnim šinama. Pod nama, u podnožju, velika zelena ravnica, prošarana belim mrljama za koje još ne znamo da li su kuće ili rublje.’’ (Potera za pejzažim, Peđa Milosavljević)
„Ovaj materijal je nastaо u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert. Stavovi i mišljenja autora izneti u ovom materijalu ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije, Fondacije Fridrih Ebert ni Beogradske otvorene škole, i za njih je isključivo odgovoran autor”