Poslednjih nekoliko godina postalo je, nažalost, uobičajeno da svakodnevno proveravamo stepen zagađenosti vazduha koji udišemo. U ovoj, pomalo mazohističkoj navici koja nas na trenutak obeshrabri, dobijamo informacije o koncetraciji zagađujućih materija, nemajući vremena ili dovoljno relevantnih izvora da se podrobnije njima pozabavimo i sa njima upoznamo. U tim informativnim talasima, uglavnom dominiraju oznake PM2.5 i PM10 čestice. Upoznajmo se sa ova dva naša nevidljiva druga.
Oznaka PM zapravo je skraćenica, možda i akrostih, od termina Particulate matter (drugi naziv je i zagađujuće ili suspendovane čestice), **što je izraz za mešavinu čvrstih čestica i tečnih kapljica koje se nalaze u vazduhu. Zagađenje ovim česticama uključuje:
PM10 čestice, koje se mogu udahnuti i čiji je prečnik do 10 mikrometara ili manji;
PM2.5 fine čestice, koje se mogu udahnuti i čiji je prečnik do 2.5 mikrometra ili manji.
Šta je zapravo mikrometar? Kako bi razumeli ovu mernu jedinicu, uporedimo je sa jednom vlasi svoje kose. Sa izvesnim oscilacijama, prosecan prečnik vlasi ljudske kose iznosi 70 mikrometara, što je čini čak 30 puta većom od najveće fine čestice.
Poreklo
PM čestice mogu biti dvojakog porekla. U tom smislu, važno je razdvojiti one prirodnog, od onih antropogenog porekla. Širok spektar prirodnih pojava na zemlji može uzrokovati formiranje PM čestica. Njihovo poreklo može biti rezultat gasnih konverzija u atmosferi, vulkanskih erupcija, spontanih sporadičnih prirodnih šumskih požara, oksidacionih procesa u prirodi i sl. Međutim, ljudi su na ovakve PM čestice uglavnom adaptirani , dok se osetljivost na njih manifestuje u vidu alergija, kako to navodi prof. dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
PM čestice antropogenog porekla u direktnoj su vezi sa čovekovim delovanjem i plod su njegovih različitih mehaničkih procesa. Nastaju kao posledica niza procesa poput sagorevanja uglja, nafte i drugih prljavih derivata, sagorevanjem goriva u sve tri vrste saobraćaja, paljenjem industrijskog i komunalnog otpada, od ostataka koji se javljaju u velikim industrijskim pogonima kao što su čeličane i livnice, ali i od ostataka u industriji robe široke potrošnje. Iz pomenutog je jasno da se emiteri PM čestica, onih koje su vezani za delovanje čoveka, zapravo svuda oko nas. Pomenuta prof. dr Dragana Đorđević u svom osvrtu navodi da čestice antropogenog porekla doprinose ukupnoj količini čestica na ovoj planeti u procentu od čak 60%! Zbog toga one predstavljaju ključan element u sagledavanju, razumevanju i rešavanju problema sa PM česticama iz našeg okruženja!
ŠTA MOŽEMO DA URADIMO?
Svedoci smo da se koncetracija PM čestica, imajući u vidu one koje su antropogenog porekla, povećava u određenim periodima godine. Ove informacije dostupne su zahvaljujući radu na uspostavljanju mernih stanica širom zemlje. Gotovo da ne postoji deo Srbije u kom bi bila postavljena merna stanica, a da vrednosti koncetracije zagađujućih PM čestica ne budu vrlo visoke. Ipak, propusta u procesu merenja nesumnjivo postoji, pa zvanične informacije Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) o udelu različitih faktora u ukupnoj koncetraciji zagađujućih materija bi trebalo uzeti s rezervom. Prema ovoj agenciji, individualna ložišta i male toplane učestvuju sa 77% ukupnog zagađenja PM česticama. S druge strane, analize međunarodnih istraživača pokazuju da je udeo ovog emitera svega 16,4%, a da značajni doprinos svakako daju termoelektrane. Bilo kako bilo, jasno je da individualna ložišta i postojeći sistemi proizvodnje električne energije predstavljaju realnu opasnost i fokus u čijem bi smeru trebalo usmeriti pažnju radi rešavanja ovog gorućeg problema.
PM ČESTICE I ZDRAVLJE
One PM čestice antropogenog porekla imaju vrlo negativan uticaj po zdravlje ljudi. Vezujući za sebe živu, arsen, hrom, talijum i druge otrovne materije, a budući izuzetno sitne, čestice vrlo lako dolaze do alveola u plućima. Komplikacije izazvane dugotrajnom izloženošću PM česticama, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, uzrokuju preko 5000 smrtnih slučajeva godišnje u Srbiji. Naravno, pod posebnim rizikom nalaze se osetljivije grupe, poput dece, trudnica ili ljudi sa hroničnim oboljenjima.
PRIHVATLJIVE/DOZVOLJENE VREDNOSTI
Kategorizacija kvaliteta vazduha određuje se na osnovu koncetracije zagađivača izraženih u mikrogramima po metru kubnom (ug/m3). Trebalo bi imati u vidu da svaki od zagađivača (PM10, PM2.5 i dr.) poseduje zasebnu kategorizaciju. PM2.5 kao čestice izuzetno male veličine, kategorizuju se po sledećim kriterijumima:
Prihvatljiv ili dobar vazduh: 12 ug/m3
Srednje zagađen: 35 ug/m3
Nezdrav za osetljive grupe: 55 ug/m3
Nezdrav: 150 ug/m3
Veoma nezdrav: 250 ug/m3
Opasan: 350 ug/m3
Svaka od pomenutih kategorija sa sobom povlači mere i korake koje bi nadležni organi trebalo da preduzmu u cilju zaštite zdravlja stanovništva.
„Ovaj materijal je nastaо u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert. Stavovi i mišljenja autora izneti u ovom materijalu ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije, Fondacije Fridrih Ebert ni Beogradske otvorene škole, i za njih je isključivo odgovoran autor”